Сильвия Плат - Переправа

Черное озеро, черная лодка, два черных человека, силуэты их.
Куда направятся деревья черные, здесь жажду утолив?
Их тени собою должны Канаду укрыть.
 
Из лилий сочится тусклый свет.
Их листья не хотят, чтоб торопились мы:
Они закруглены и плоски, напутствием мрачным полны.
 
Холодные светила стекают с весла.
И в нас, и в рыбах дух черноты заключен.
Над волнами, рукою бледной машет топляк на прощание;
 
Средь лилий раскрываются звезды.
Не ослепляют ли тебя столь безучастные сирены?
Это тишина душ изумленных.
 
Black lake, black boat, two black, cut-paper people.
Where do the black trees go that drink here?
Their shadows must cover Canada.
 
A little light is filtering from the water flowers.
Their leaves do not wish us to hurry:
They are round and flat and full of dark advice.
 
Cold worlds shake from the oar.
The spirit of blackness is in us, it is in the fishes.
A snag is lifting a valedictory, pale hand;
 
Stars open among the lilies.
Are you not blinded by such expressionless sirens?
This is the silence of astounded souls.