Быть людьми

То был обычный человек,

но не обычный прожил век.

А как он Сербию любил!

И жизнь свою ей посвятил.

С младенчества и до седин

так говорил: «Будем людьми».

Все тяготы родной земли

На плечи хрупкие легли.

Примером был для сербов всех.

Чурался он людских утех.

Свою жизнь в Сербии прожил,

Всех больше Косово любил.

Не легкой жизнь его была,

Такая видно уж судьба,

Кто посвятил себя Христу

И православному Кресту.

 

Не очень много нам дано,

Но выбираем лишь одно –

Людьми быть или не людьми…

И Господи нас сохрани…

 

Десятилетию со дня кончины праведного Патриарха Павла Сербского

(в миру Гойко Стойчевич) 1914-2009 г. г.

 

Превод на србски језик: Веселинка Стојковић

 

Вик Бељаков

Будимо људи

 

Био је обичан човек,

Но необично проживео је век.

А како је он Србију љубио!

И живот свој њој је посветио.

Од младих дана до оседелости

Тако је говорио: „Будимо људи“.

Све тешкоће родне земље

На крхка плећа су пале.

Пример је био свим Србима.

Избегавао је људска удовољенија.

Свој живот у Србији је проживео,

Свето Косово с Метохијом он је љубио.

Његов живот није био лак,

Такву судбину очигледно има свак,

Који себе посвети Христу

И православному Крсту!

 

Није нам много дано да бирамо,

Но бирамо само једно –

Да будемо људи или нељуди…

А Господ ће нас чувати…

 

На десетогодишњицу од упокојења праведнога патријарха Павла Србскога

(световно име Гојко Стојичевић), 1914–2009. год.