Закат в конце февраля

Закат в конце февраля
Во Тхи Нху Май родилась в 1976 году во Вьетнаме.
Она преподаватель английского языка и пишет стихи на вьетнамском и английском. С 2004 года по настоящее время она работает учительницей начальной школы в Западной Австралии. Во Тхи Нху Май пишет для удовольствия, на английском языке изданы сборники её стихов "Рассеянный" (2009); "Океан" ( 2011); Сказочный сад (2015); "Мир грез", 2021); Сборник стихов вьетнамских авторов в её переводе на английский готовится к публикации в 2022 году.
 
Yellow At The End Of February
 
Because she is heading towards the sun
Darkness is nowhere around to be seen
Because her smile gilded with sparkles
A day ending February so gentle and soft
No time to waste any delicate sunlight
She would step out of the house to wander about
Sunshine is needed for flowers out there
Her radiance her Vietnamese elegant ao dai
Her footsteps through the 28th wafting rose scent
Her smooth and silky hair like a stream of belief and hope
The Sunflower blooming each charming petals full of life
Dad in the field for harvesting mum carrying the banana bunch
The hair sweating kids by the muddy river bank chattering while flying kites
Grandma sweeping the yard gathering brown mai petals
Because she is heading towards the sun
Darkness is nowhere around to be seen
 
 
Закат в конце февраля Во Тхи Нху Май
 
Она шла, улыбаясь, и знала секрет,
Что на этом пути темноты вовсе нет.
Что достаточно света из ласковых глаз,
Чтобы мир осветить. Это было не раз…
Мягок день в феврале и прекрасен закат,
И бутоны в саду привлекли её взгляд,
И она размышляла о жизни цветов…
Что для них солнца лучики – это любовь.
И гуляя по саду, где роз лепестки,
Ту любовь собирала, касаньем руки.
А потом, словно солнце, дарила её
Без остатка. Всем тем, кто с ней рядом живёт.
Её гладкие волосы были как шёлк,
Как струящийся, добрый надежды поток.
Её поступь легка, в ней цветов аромат.
Пожилая вьетнамка без горя утрат.
Папа в поле, пора собирать урожай.
Маме дома не скучно - корми, да рожай.
Детки носятся с визгом у мутной реки,
Запуская воздушного змея с руки.
Ну а бабушка вышла убрать лепесток,
От цветка, чей цветения кончился срок.
Она шла, улыбаясь и знала секрет,
Что на этом пути темноты вовсе нет…
 
 
 
 

Проголосовали