ON LEAVING ITALY (часть II)

ON LEAVING ITALY (часть II)
Сэр Эдвин Арнольд (англ. Sir Edwin Arnold; 10 июня 1832, Грейвсенд,
Кент, Англия — 24 марта 1904, Лондон) — английский поэт,
журналист и издатель викторианской эпохи.
 
оригинал:
Once thou wert mother of as true a band
As ever with strong arms and stronger hearts
Led history along:-obedience
From us to thee was but a thing of right,
Since when thy soldier-son, the Lord of Earth,
Wore kingdoms for the jewels of his crown,
And ours the meanest sparkle; but we gave
More than obedience, for we gave thee love,
And made thy glories and thy great of old
Our household words; so when our daughters asked
What deed or thought, what life or death were best?
We told of noble-hearted Portia,
Of chaste Lucrece, and she whose only gems
Were her bold Roman boys:-we taught our sons
Tales of Horatius and the bridge he held
One to a thousand; of young Scхvola
Who kept the steady colour of his cheek
While the flames ate his hand; of Regulus,
Fabius and Scipio, (names that even now
Ring like a trumpet,) till the memory bred
Men of our own as apt for memory
In after times: and these, and more than these
Lady of nations! led to love of thee,
Such love, that once to tread thy battle-plains
And once to wander where those sons of thine
Were cradled into sovereignty, became
The hope and end of life-the greenest palm
Of all a pilgrimage.
 
подстрочник:
Когда-то ты была матерью настоящих воинов
Как всегда, с сильными руками и сильными сердцами
Повела историю вперед послушанием.
От нас к тебе это было только по-праву,
С тех пор, как твой сын-солдат, Владыка Земли,
царствовал за драгоценности своей короны,
наши сверкали самым жалким блеском; но мы отдали
Больше, чем послушание, ибо мы подарили тебе любовь,
И сделали твою славу и твое величие древними.
Когда наши дочери спросили - какой поступок или мысль,
какая жизнь или смерть были лучшими?
наши слова были рассказами о благородной Порции,
О целомудренной Лукреции, и той, чьи единственные драгоценности
Были ее смелые римские мальчики: мы учили наших сыновей
Рассказами о Горации и мосте, который он держал
Один к тысяче; юного Сцеволы
Который сохранил ровный румянец на щеках
В то время как пламя пожирало его руку;
Регула, Фабия и Сципиона (имена, которые даже сейчас
Звенят, как труба,) пока память не породит
Наших собственных людей, способных к запоминанию
В последующие времена: и это, и больше, чем это
Владычица народов! привело к любви к тебе,
Такая любовь, чтоб однажды ступать по твоим боевым равнинам
И однажды побродить там, где эти твои сыновья
Были убаюканы суверенитетом, стали
Надеждой и концом жизни - самой зеленой пальмой
Из всех паломничеств.
 
перевод автора:
Ты мать древних воинов-римлян украшенных шрамами,
чьи сильные руки в груди воздержали сердца,
историю мира вперёд повели послушанием,
по-праву тебе свою преданность, волю отдав.
 
С тех пор как Владыка Земли возносил драгоценности
короны и царства, приемля владычества боль,
величие сделав и славу присутствия древними,
тебе отдавали приверженцы власти любовь.
 
Когда вопрошали о замыслах войн Рима дочери,
что лучше в поступках имевшихся - жизнь или смерть? -
сынов их учили о доблестных: мужестве Порции
и мудрой Лукреции, тирании не покориться сумев;
 
О славном герое, стоявшем на Тибре, Горации -
один против тысячи воинов мост защищал;
о мальчиках смелых, с холодными в лицах румянцами
пылающими на младенчески белых щеках.
 
Во все времена помнит память, Народов Владычица,
о собственных людях, звенящих трубою имён.
Сама суверенность, в равнины боёв пальмы тычутся
с надеждой, из всех независимых в жизни паломн.

Проголосовали