Mein Stadt

Includitur in poetica Valdemarus Sadykkaus. , recipit vos
Из сборника «Душа в заветной лире».
Schöne Wiege meiner Leiden,
Schönes Grabmal meiner Ruh,
Schöne Stadt, wir müssen scheiden,
-
Lebe wohl! ruf ich dir zu.
Lebe wohl, du heilge Schwelle,
Wo da wandelt Liebchen traut;
Lebe wohl! du heilge Stelle,
Wo ich sie zuerst geschaut.
 
Hätt ich dich doch nie gesehen,
Schöne Herzenskönigin!
Nimmer war es dann geschehen,
Daß ich jetzt so elend bin.
 
Nie wollt ich dein Herze rühren,
Liebe hab ich nie erfleht;
Nur ein stilles Leben führen
Wollt ich, wo dein Odem weht.
 
Doch du drängst mich selbst von hinnen,
Bittre Worte spricht dein Mund;
Wahnsinn wühlt in meinen Sinnen,
Und mein Herz ist krank und wund.
 
Und die Glieder matt und träge
Schlepp ich fort am Wanderstab,
Bis mein müdes Haupt ich lege
Ferne in ein kühles Grab.
H. Heine. Mein Stadt.
*****
ПЕРЕВОД ВАЛЬДЕМАРУСА.
Хороша колыбель мои песни,
Прекрасно надгробье моё в тишине,
Мы расстаёмся, мой город прелестный.
«Прощай же», - кричу я отсюда тебе.
 
Прощай порог дома небесно-святейший,
Где там умилённо с любимой гулял.
И место прощай же святее святейших,
Где я лишь впервые её увидал.
 
И если бы я никогда тебя здесь не увидел
Прекрасного сердца, царица, ты мне уж поверь,
Потом бы уже никогда, ни за что, не случилось,
Чтоб бедным я стал бы таким вдруг теперь.
 
И я никогда не хотел в твоё сердце вторгаться,
И также не клянчил любовь у тебя никогда,
Лишь тихую жизнь так вести я хотел, и остаться
Всё там же, где веет дыханье живое всегда.
 
Однако оттуда меня ты сама оттеснила,
Пусть скажут словами, прошу я, открыто уста,
Безумье копает в сознанье моём очень сильно,
И сердце так больно ранимо теперь у меня.
 
И члены мои утомлённые всё ж терпеливо
Я с посохом прочь всё повсюду, как суму, тащу,
И вдалеке усталую головушку немило
В холодную могилу, наконец, тогда сложу.
Г. Гейне. Мой город.
*****