Уистан Хью Оден - Я однажды вышел под вечер

Я однажды вышел под вечер
Прогуляться по Бристоль-стрит.
Толпы, шедшие мне навстречу,
Словно поля пшеницы на вид.
 
И плывя по той полноводной реке,
Я влюблённого слушал певца —
Он пел под аркой невдалеке:
«Любовь не имеет конца»
 
«Я буду тебя, дорогая, любить
Покуда Китай и Африка врозь,
И река свою умеряет прыть,
А на улице не поёт лосось».
 
«Я буду тебя любить, до тех пор
Пока океан не подвесят на небеса
Для просушки. А звёздный хор
Не издаст гусиные голоса».
 
«Годы, как кролики, убегают прочь,
Но держу в своих ладонях я вновь —
Розу веков — что похожа в-точь,
На первую в этом мире любовь».
 
Но внезапно все городские часы
Начали жуткий звон, тарарам —
«Ты поблажки у Времени не проси,
Победа над Временем — лишь обман»
 
«В лабиринтах кошмаров ночных,
Правит голая справедливость, и
Когда поцелуй горит на губах твоих
Время кашляет, затаившись в тени…»
 
«Головная боль, безотчётный страх –
Жизнь мелькает кадрами кинолент,
Время нас скоро повергнет в прах,
Завтра, сегодня — в любой момент».
 
«Посмотри, как нежную зелень долин
Вновь заносит этот ужасный снег;
Время ломает, достигнув глубин,
Дайвера лук; обрывает танец навек».
 
«Опусти свои руки в прохладу воды,
Ты по самый локоть их опусти,
И узрев в отраженье прообраз беды,
Удивишься, как многое ты упустил».
 
«Снова в стенки буфета стучит ледник,
И пустыня вздыхает в постели. Вид
Трещины в чашке напоминает тайник,
Или тропинку в мёртвое царство Аид».
 
«Там, где нищие ловят банкноты, где
Гигант соблазнить пытается Джека,
Где Лили — белый мальчик маску надел,
А Джилл лежит на спине, как девка»
 
«О, взгляни же в зеркало — вместо мечты
Ты увидишь лишь бедствий серую нить.
Жизнь остаётся благословеньем. Но ты
Не в состоянии благословить».
 
«О, стань у окна! Если долго стоять
Закипают вдруг слёзы от прошлых бед;
И любовь в твоём сердце кривом опять
Возбудит кривоглазый и злой сосед».
 
Был поздний вечер. Почти что ночь.
Разбежались любовники. И разбрелись бомжи.
Но часам шить Времени бязь невмочь.
И течет река под названием Жизнь.
 
 
* * *
 
As I Walked Out One Evening
W. H. Auden, 1907 - 1973
 
As I walked out one evening,
Walking down Bristol Street,
The crowds upon the pavement
Were fields of harvest wheat.
 
And down by the brimming river
I heard a lover sing
Under an arch of the railway:
‘Love has no ending.
 
‘I’ll love you, dear, I’ll love you
Till China and Africa meet,
And the river jumps over the mountain
And the salmon sing in the street,
 
‘I’ll love you till the ocean
Is folded and hung up to dry
And the seven stars go squawking
Like geese about the sky.
 
‘The years shall run like rabbits,
For in my arms I hold
The Flower of the Ages,
And the first love of the world.'
 
But all the clocks in the city
Began to whirr and chime:
‘O let not Time deceive you,
You cannot conquer Time.
 
‘In the burrows of the Nightmare
Where Justice naked is,
Time watches from the shadow
And coughs when you would kiss.
 
‘In headaches and in worry
Vaguely life leaks away,
And Time will have his fancy
To-morrow or to-day.
 
‘Into many a green valley
Drifts the appalling snow;
Time breaks the threaded dances
And the diver’s brilliant bow.
 
‘O plunge your hands in water,
Plunge them in up to the wrist;
Stare, stare in the basin
And wonder what you’ve missed.
 
‘The glacier knocks in the cupboard,
The desert sighs in the bed,
And the crack in the tea-cup opens
A lane to the land of the dead.
 
‘Where the beggars raffle the banknotes
And the Giant is enchanting to Jack,
And the Lily-white Boy is a Roarer,
And Jill goes down on her back.
 
‘O look, look in the mirror,
O look in your distress:
Life remains a blessing
Although you cannot bless.
 
‘O stand, stand at the window
As the tears scald and start;
You shall love your crooked neighbour
With your crooked heart.'
 
It was late, late in the evening,
The lovers they were gone;
The clocks had ceased their chiming,
And the deep river ran on.