Непогода
Драгана Старчевич
Олуја твог покајања
Сипа кишу обећања
Небо грми, муња сева
Утихнула градска врева
О прозоре мога стана
Ударају сузе дана
У ваздуху речи твоје
Ал не чује срце моје
Пљусак шиба, киша виче
Доста људи ваше приче!
Тишина ко камен паде
То је крај и нема даље
перевод с сербского:
Гроза твоего покаяния
льёт дождём обещания.
Небо гремит,молния сверкает,
шум городской утихает.
Поражены днём слезами дождей
окна квартиры моей.
В воздухе повисли твои слова,
не слышат их сердце и голова.
Щелчёк включателя, крики дождя,
многих знала история!
Тишина рухнула камнем вблизи.
Конец.И нет другого пути.
